Uvek ce postojati znak pitanja..

Koraci...

Prvi korak... drugi deo...

Osvanulo je tmurno jutro koje miriše na kišu...generalno volim kišu,volim njen zvuk..volim da šetam po kiši jer ona bistri moje misli...ali oktobar i kiša,ta kombinacija je strašna....ili što bi moj drug rekao-nije strašno,već katastrašno...zato se molim da danas ne pada kiša...

Imao sam relativno mirnu noć,noć bez snova...mada sam se dugo trudio da zaspim...sabirao sam i oduzimao...i opet sam bio u minusu...kad ne ide,ne ide...prokleti oktobar...

Uvek sam bio vešt na rečima...verovatno je to uticaj gomile pročitanih knjiga,možda...uvek sam bio vešt da izaberem pogrešne reči..dvosmislene...i bila je u pravu..uvek sam ostavljao skrivenu poruku izmedju redova...znala je tačno gde se nalaze...i ma koliko se trudio,moj jezik je uvek bio brži od pameti...nisam mogao da ga kontrolišem...

Da li bi bilo drugačije da sam ćutao?...ne znam...možda bi bilo bolje da jesam jer je moje reči ne bi povredile...da sam neke stvari prećutao...ali...

Previše je reči sa usana poteklo...

i jedan znak pitanja je ostao u vazduhu da visi...

Premalo je toga što bi se sad reklo...

i otrov mojim venama već polako klizi....

Izgleda da će danas stvarno padati kiša.....

[Odgovori]

Ja sam u jednom svom postu napisala kako je vreme odlicno opravdanje za raspolozenje...
I steta je sto ga povezujemo sa osecanjima...ali tako je..
Manje je bitno hoce li ti se ona vratiti, najbitnije je da shvatas da si pogresio..

[Odgovori]

I greshke se mogu ispravljati. Ne mislim da je dovoljno shto si uvideo da si pogreshio, treba znati ispraviti greshku, e tu vecina pada ;).

[Odgovori]

.............
osetih...
jednom.....rekoh previse....(otrov ovim venama odavno tece...)